Razbaštinjenje nužnih naslednika
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 15 | Nivo: Internacionalni Univerzitet u Novom Pazaru, Pravni fakultet

Sadržaj
Uvod …………………………………………………………………………………………………………….3
Razlozi za isključenje…………………………………………………………………………………...4
Oblik isključenja…………………………………………………………………………………….…….8
Dokazivanje ………………………………………………………………………………………………....8
Lišenje prava na nužni deo…………………………………………………………………………....9
Način lišavanja………………………………………………………………………………………...….10
Način ostavljanja nužnog dela…………………………………………………………..…………12
Zaključak ………………………………………………………………………………………..…………..14
Literature …………………………………………………………………………………………..……….15
Uvod
Iskljucenje iz prava na nuzni deo (exheredatio nota causa) ustanova je cija primena spada u domen zavestaoceve slobode testiranja. Za razliku od nedostojnosti, gde je potrebna izricita volja zavestaoca da bi se ona otklonila (u slucajevima kada je to mogucno), da bi iskljucenje iz prava na nuzni deo delovalo, potrebno je, pored ispunjenja zakonskih uslova, da zavestalac svojom voljom iskljuci nuznog naslednika, I to na nesumnjiv nacin. Pri tome, zavestalac ne mora da navede zakonski osnov iskljucenja, ali mora odrediti iskljucenje u skladu sa tim osnovom.
Razlozi za iskljucenje
Razlozi za iskljucenje, po Zakonu o nasledjivanju Srbije iz 1974. i Zakonu Crne Gore, odredjeni su sistemom enumeracije. Zavestalac moze svog nuznog naslednika da iskljuci iz prava na nuzni deo u sledecim slucajevima: (1) ako se nuzni naslednik povredom neke zakonske ili moralne obaveze teye ogresio prema ostaviocu (ZON-u Srbije iz 1974: i prema njegovom bracnom drugu) (2) ako je nuzni naslednik sa umisljajem ucinio neko teze krivicno delo prema ostaviocu ili njegovom bracnom drugu, detetu ili roditelju; (3) ako je nuzni naslednik ucinio krivicno delo upravljeno na podrivanje narodne vlasti, nezavisnost zemlje i njene odbrambene snage i (4) ako se odao neredu i nepostenom zivotu.
Zakon o nasledjivanju Srbije iz 1995. Postavlj sirok pravni standard kao razlog za iskljucenje iz prava na nuzni deo. Rec je o tezem ogresenju o zavestaoca kpje je navedeni neki od razloga koji mogu dovesti do tog ogresenja: grub i uvredljiv odnos prema zavestaocu, umisljajno izvrsenje tezeg krivicnog dela prema zavestaocu, njegovom detetu, usvojeniku,bracnom drugu ili roditelju, i odavanju nereda i nepostenom zivotu.
Teze ogresenje o zakonsku obavezu mora se sastojati u radnji, ili njenom propustanju, koja je u zakonskom propisu izricito predvidjena, ili to iz odredjenog propisa nesumnjivo proizlazi. Ovo se uvek mora procenjivati zajedno sa drugim elementom tj. Mora se ceniti i kroz prizmuogresenja o moralne obaveze izmedju lica koja su u pitanju. Ako je brat ostaviocev uskratio de cujusu, a medju njima nije bilo zakonske obaveze izdrzavanja, tada nema nikakvog ogresenja o zakonsku obavezu, ali je jasno da je u pitanju ogresenje, i to teze, o moralnu obavezu, naravno pod pretpostavkom da je ostaviocu ova pomoc bila neophodna. Na taj nacin i exheredacija takvog naslednika bice in concreto punovazna. Slicno tome, i legalno napustanje zemlje, koje samo po sebi nije razlog nedostojnosti, moze biti osnov za iskljucivanje iz prava na nuzni deo. Tu je odlucujuci subjektivni element – ocean da li je odredjena radnja, odn. Propustanje mogla da dovede do tezeg ogresenja o ostavioca.To pitanje procenjuje sud uzimajuci u obzir sve elemente, objektivne i subjektivne, datog slucaja, a posebno zavestaoceva shvatanja o moralnim vrednostima u drustvu, odn. u uzoj drustvenoj zajednici (naravno, ako nisu u suprotnosti vec u skladu sa prinudnim propisima, javnim poretkom I dobrim običajima. Najteže je pitanje ocene stepena povrede, jer samo teži oblik void punovažnom isključenju. Odgovor na ovo pitanje čini se da je uspešno dat u sudskoj praksi. Tako se uzima da je roditelj zanemario odgoj deteta ili se odao nepoštenom životu, ako je dete na grub ili uvredljiv način uskratilo poštovanje prema roditelju, ako dete nije brinulo o svom roditelju,nije ga posećivalo, pa ga nije pohodilo na smrtnoj postelji. Teža povreda moralne obaveze prema ostaviocu ne može se pravdati, odn. kompezovati sličnom povredom koju je ostavilac učinio svom nužnom nasledniku. Ovaj stav je prihvatljiv, jer suprotno rešenje nebi moglo naći uporište u zakonu, a I pružala bi se zaštita nekoj vrsti taliona u porodičnim odnosima, što je potpuno neumesno.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]